Завршили сте средњу медицинску школу, смер фармацеутски техничар, а онда и Природно-математички факултет, где сте добили звање дипломирани хемичар, општи смер, са дипломом мастера из те области. Како сте се заинтересовали баш за хемију?
Биљана Момчиловић: Одувек сам више била наклоњена природним наукама. Први контакт са хемијом, и пре него што сам добила тај предмет у школи, био је у роману Паула Коеља „Алхемичар“. То дело је у мени пробудило машту, жељу за истраживањем и спознавањем свега што ме окружује, па тако и себе саме. Касније, кроз школовање, заволела сам суштину тог предмета, па је и логичан след био да хемија буде мој избор.
Тренутно сте запослени као наставник хемије у Кљајићеву, а радили сте и у средњој и основној школи у Апатину, као и у Алекси Шантићу. Какво је данас интересовање деце за природне науке?
Биљана Момчиловић: Након завршетка факулета сам желела да радим као професор хемије и да своје знање, вештине и љубав према том предмету пренесем деци. Данашња деца су „деца технологије“ и све им је доступно, па их је, самим тим, тешко заинтересовати за природне науке и учење из уџбеника. Кроз моје, сада већ дугогодишње искуство, приметила сам да су ученици најактивнији у екперименталном раду и да тако најбрже уче. Такође их упућујем да код куће, приликом учења, могу да користе и одређене интернет адресе (везане за дато градиво), како би их и на тај начин приволела природним наукама.
Интересантно је да сте поред рада у просвети веома посвећени и раду са трајном шминком, који Вам више није само хоби, већ додатни посао. Како сте развили овај посао и како долазите до нових клијената?
Биљана Момчиловић: Када је у питању посао, моја прва љубав јесте рад са децом, која то осете и узвраћају ми поштовањем и позитивном енергијом. Међутим, одмалена сам имала креативне хобије па сам тако и дошла на идеју да бих могла да радим трајну шминку. Након завршене обуке и стечене праксе, отворила сам Фејсбук страницу како бих се рекламирала. Наредних година сам пратила нове трендове, ишла на додатне обуке и усавршавања. Улагала сам у своје знање, практичан рад и материјале високог квалитета, што је резултирало задовољним клијентима који сада долазе по препоруци. Данас, након шест година рада, могу да се похвалим хиљадама жена које су ми указале поверење и учиниле ме бољом у овом послу, а и склопила сам дивна пријатељства, на шта сам посебно поносна. Могу слободно рећи да сам срећна и остварена жена, која воли оно што ради, а што је, сложићете се, у данашње време привилегија.
Тренд одласка из мањих средина у градове је све израженији. Ви тренутно живите и радите у Кљајићеву. Можете ли нам рећи, из Вашег угла, како је живети у малом месту, на само десетак километара од Сомбора?
Биљана Момчиловић: Увек сам се водила мишљу да није битно где живим, већ како живим. Разумем људе који одлазе из мањих средина у градове будући да се то најчешће дешава из егзистенцијалних разлога. Након завршетка факултета сам се вратила у Кљајићево, засновала породицу и запослила се. Никада нисам крила чињеницу да сам са села, већ сам то поносно истицала. Такође ми није био проблем да помажем својим родитељима у домаћинству, а посебно сам им захвална што су ме научили да се не либим рада и да се борим за себе и своју породицу. Несумњиво је да на селу фали доста садржаја, што је константан проблем годинама уназад и чему треба да се посвети посебна пажња у будућности, а што је исто тако један од разлога одласка младих. Живот у малој средини има својих предности и мана, али по мом мишљењу, оаза мира и среће за сваког човека је тамо где је његов дом, без обзира на то где се налази.
Ваша интересовања, у складу с професијом дипломираног хемичара, сежу и до комуналне области, конкретно до третмана отпадних вода. Да ли је Уређај за пречишћавање отпадних вода адекватан потребама града Сомбора и како би се тај систем могао унапредити?
Биљана Момчиловић: Уређај за пречишћавање отпадних вода (УПОВ) тренутно задовољава потребе комуналних отпадних вода и највеће количине коришћених вода од индустријских корисника града. Постоји проблем код малих погона који немају предтретман коришћених вода. Метода пречишћавања отпадних вода активним муљем примењена у Сомбору сматра се веома савременим приступом у третману отпадних вода. За очување и унапређење квалитета вода неопходно је: одабир и примена методологије за пречишћавање, адекватна контрола рада и ефикасности, велика новчана улагања, позивање на одговорност загађивача, правилно одабран стручни кадар и слично. Научна разматрања би у будућности могла да имају за циљ упознавање са другим савременим методама предтретмана отпадних вода примењеним у поједним гранама индустрије развијених земаља. То би у великој мери допринело побољшању пречишћавања отпадних вода и очувању квалитета животне средине.
Шта мислите о иницијативи за повезивање свих насељених места Сомбора на јединствену водоводну мрежу? Да ли би сврха изградње једне овакве мреже оправдала уложена средства?
Биљана Момчиловић: Ту се не поставља питање уложених средстава, јер сваки грађанин Сомбора и насељених места има право на здраву пијаћу воду и наша обавеза је да се тај пројекат приведе крају. Фабрика воде „Јарош“ има капацитет да квалитетном пијаћом водом снабде све који живе на територији града и насељених места. Ако бисмо посматрали период од почетка улагања у проширење капацитета и повезивања на водоводну мрежу, па до данас, онда је он по свим економским параметрима неисплатив, јер је период реализације дужи од 15 година. Пројекат је морао бити завршен у много краћем року и тек са прикључивањем грађана на водоводну мрежу инвестиција почиње да се исплаћује, како у смислу квалитета живота наших суграђана тако и у економском смислу кроз наплату количине испоручене пијаће воде.
Изградња и реконструкција фекалне и атмосферске канализације у свим деловима Сомбора је нешто што се ради увек, по утврђеним приоритетима.Који делови града су приоритетни када је реч о изградњи и реконструкцији мреже?
Биљана Момчиловић: Мрежа канализације је изграђена у дужини од 135 км. На уличне колекторе је прикључено око 7100 потрошача (подаци преузети са сајта ЈКП “Водоканал“, Сомбор). То је генерално проблем целе Србије, али свакако сам мишљења да је нужно урадити комплетну пројектну документацију за канализациону мрежу са повезивањем на колекторе отпадних вода. По подацима који су доступни, на канализациону мрежу је прикључено свега 28 одсто, што је испод сваког стандарда и нарушава квалитет живота у нашем граду и насељеним местима. Недостатком канализационе мреже највише су погођена села и у већини се стварају фекалне депоније које загађују животну средину. Ово је изузетно скупа инвестиција, али једнако тако и нужна. Средства за израду пројектне документације могу се добити са виших нивоа власти или кроз пројекте прекограничне сарадње. Интересантан је пример Осијека у Р. Хрватској. Пре пријема Р. Хрватске у ЕУ, урађен је пројекат „Осијек“ који је обухватио водоснабдевање, део фекалне канализације и изградњу пречишћивача отпадних вода у укупној вредности 70.000.000,00 евра. С обзиром на то да је пројекат био завршен, по пријему уласка Р. Хрватске у ЕУ тај пројекат је први одобрен и финансиран из фондова ЕУ. Ово дајем као пример како Сомбор треба да се поставу у недостатку средстава за реализацију вако великих пројеката који подижу квалитет живота у нашем граду и насељеним местима и на томе ћу радити.
С обзиром на то да припадате млађој генерацији оних који желе да мењају и побољшавају услове и квалитет живота у Сомбору, како тумачите то што су Ваши вршњаци углавном незаинтересовани да се друштвено и политички ангажују?
Биљана Момчиловић: До сада се ни сама никада нисам политички ангажовала, нити сам активан члан политичке странке. Оно што ме је привукло јесте сама идеја Новог лица Сомбора да на челним градским позицијама раде људи који су стручни у датим областима. Сви ми који смо изнели своје биографије, остварени смо у свом послу, независни од политике, са јединственим циљем и жељом за бољом садашњошћу, јер ћемо тако осигурати још бољу будућност. Одсуство поверења младих у институције и политику се обично везује за политичаре. Политику виде као један негативан, корумпиран процес, а не као процес доношења одлука. Одговорност је на нама грађанима, поготово младима, јер смо олако препустили моћ одлучивања о нашим животима. Друштво захтева од младих да буду активни, да се покрену, мењају, а са друге стране није им дата прилика да мењају друштво у коме они треба да остану да живе. Млади могу бити злоупотребљени само ако то дозволе, јер морају да имају став, да га јасно покажу и на тај начин дају допринос друштву и граду у ком живе.
Који су то приоритети које би требало поставити кроз неку локалну агенду или политику града Сомбора, који би од Сомбора направили место у које млади и образовани људи желе да се врате, а не да оду?
Биљана Момчиловић: Све се данас своди на квалитет живота у средини у којој живите. Млади људи хоће да им се понуди квалитетно образовање, могућност да по завршетку школовања могу да се запосле у струци. Свакако да гледају каква је перспектива средине у којој живе, а то је сада поприлично магловито сваком младом човеку и за такво стање одговорност је на људима који су кроз разне структуре креирали амбијент у Сомбору и насељеним местима. У сваком случају треба у сарадњи са реалним сектором радити на кадровском плану који би обухавтио период од 2020-2030. године. На основу потреба привреде и јавног сектора основаћемо фонд за стипендирање оних занимања за којима се искаже потреба у десетогодишњем плану. Стипендисти ће имати обавезу да по завршетку школовања осам година раде у свом граду на пословима за које ће потписати уговор са стипендијским фондом. Суштина је да у годинама испред нас младе и образоване људе вратимо у Сомбор и да они својим знањем развијају наш град и подижу квалитет живота. Свет почива на знању па из тога произилази да су квалитетни и образовани људи предуслов да се у Сомбору добро живи. То је само једна од ствари на којима ћемо радити, ако добијемо поверење наших суграђана.
