Један сте од ретких који са великим успехом обављају две различите професије. Доктор сте економских наука, али и мастер богословије. Могло би се рећи да су ове две професије потпуно различите по својим принципима и свом учењу. Откуд баш ова интересовања и да ли постоји нека спона између ових професија која Вам је од помоћи у сагледавању шире слике и контекста Вашег научног рада?
Др Драган Радојичић: Ниједна људска делатност не може дугорочно напредовати без моралних вредности и без вере у будућност. Конкретно, етика и вера од виталног су значаја за економски живот у савременом дехристијанизованом друштву. Иако је јавна улога вере нестала, бар у Европи, хришћанска порука, која се не ограничава само на човеков духовни живот, већ обухвата и његов живот у заједници, а самим тим и економију, и данас је суштински активан и предузимљив однос окренут ка преображају и представља могући одговор на изазове пред којима се налази савремено друштво. Верски живот одвија се у заједници, а економија је саставни део функционисања те исте заједнице. Хуманије уређење економских односа неће бити могуће ако тежње за личним или групним интересима не буду у складу с дубљим снагама у човеку. На економском плану уместо искључиве етике успеха потребно је развијати етику одговорности за друштво у целини и властиту будућност. Са глобализацијским кретањима и све већом економском зависношћу одговорност све више постаје глобална. Носиоци тог новог концепта глобалне одговорности јесу државе, велике мултинационалне корпорације, а темељна је јединица тога концепта глобалне одговорности човек појединац. На економској науци лежи један значајан део глобалне одговорности, на коју ће бити тешко одговорити ако се не допусти вери и етици да буду стратешки савезник економској науци у решавању комплексних глобалних економских проблема, за чије је ефикасније, праведније и хуманије решавање потребно одмакнути се од концепта вредносне неутралности.
У периоду од 1999. до 2016. године сте вршили дужност православног свештеника. Колико Вам је значајно ово искуство и шта сте из њега понели? Да ли је свакодневни контакт са људима док сте били свештеник на неки начин обликовао и Ваше бављење економским питањима?
Др Драган Радојичић: Стечено искуство у раду и контакту са људима кроз свештенички позив од непроцењивог је значаја за формирање мојих ставова о економским питањима. Непрекидна брига о духовним и материјалним проблемима народа даје вам ширу слику о потребама обичног човека. Људи због егзистенције страдају, али их духовна страна подиже и даје им снагу за даљу борбу за бољи живот. Радећи са људима на терену разумео сам да темељ економске науке и планирања треба да буде свакодневни напредак животних услова обичног човека у свим његовим формама и облицима. Понекад економски планови делују апстрактно у односу на свакодневницу људи. Само дисциплинованим приступом, уважавајући најновија научна достигнућа политичких наука, права, филозофије, етике и економије уз поштовање аутономије сваке научне дисциплине понаособ, и поштујући духовно наслеђе народа, уз стриктно провођење законских процедура и прописа, могуће је кренути у потрагу за новим изворима како материјалног, тако и духовног напретка. Потреба за дубљим размишљањем о економским проблемима обичног човека ставља захтев за преиспитивање и вредновање резултата до којих је дошла позитивна економско-емпиријска анализа са сврхом проналажења оптимума између тога како обичан народ живи и будућих економских планова.
На Богословском факултету сте дипломирали на тему „Филозофска аргументација Светог Јована Дамаскина“, а познато је да је Јован Дамаскин поред тога што је био теолог, био и министар на двору арапског калифа. Његови животни позиви су у том делу слични Вашима. Да ли сте случајно изабрали ову тему, или је постојао неки конкретан разлог?
Др Драган Радојичић: Свети Јован Дамаскин био је велика инспирација за мене. Он представља синоним за доследност својим ставовима, због чега је и страдао. Спектар његових интересовања је толико широк да код човека буди дивљење. Етика и економија су се прожимале у његовом раду до најситнијих детаља, а своје ставове темељио је на филозофији Платона и Аристотела, где је сматрао да успешну државу изграђују срећни и задовољни појединци. Свети Јован Дамаскин гледао је на економију као на један од сегмената филозофије живота, никада не одвајајући је од етике и политике, а стављајући је у ранг са богословљем. Изучавајући његов рад научио сам да економски успех није довољан сам по себи, него је потребно да има вишу сврху, како би служио на корист комплетне заједнице.
Објавили сте велики број стручних чланака, а аутор сте и две књиге и једне монографије. Шта је предмет Вашег стручног интересовања?
Др Драган Радојичић: Учим и усавршавам своје знање сваког дана из разних области. Ипак, теологија и економија ту заузимају доминантну улогу. Да би се постигао успех у току изабраног образовања потребно је имати и далекосежнији циљ. Све то представља систем вредности, тј. основне животне циљеве до којих се стиже степеник по степеник. Један од степеника је и образовање за одређено занимање. Најновија теоријска и методолошка знања из области пословне економије и предузетништва кроз практичну примену у реалним пословним ситуацијама и конкретним професионалним активностима увек буде интересовање у мени. У свакодневном стручном усавршавању настојим бити што оспособљенији за примену интегрисаних знања, метода и техника пословања у окружењу и глобалном свету бизниса, све у циљу стицања способности за анализу и синтезу пословних проблема, предвиђања решења и последица и у складу са тим доношење адекватних одлука, овладавања методама, поступцима, процесима у истраживању проблема, развој критичког и самокритичког размишљања и поступања у пословању, успешну пословну комуникацију и сарадњу са ужим социјалним и међународним окружењем, тимски рад, примену стеченог знања, као и етичко поступање у пословању. Темељно познавање области пословне економије и предузетништва и разумевање њиховог ширег контекста, успешно решавање конкретних и комплексних проблема у пословању уз коришћење релевантних научних метода и поступака, разумевање сложене интеракције између пословних феномена, повезивање усвојених знања из различитих области и њихову примену, резултат је дугогодишњег напорног рада на личном усавршавању и оспособљавању. Због тога лако пратим, усвајам и примењујем новине у струци, али и пишем и презентујем научно-истраживачке радове. Из богословља црпим духовну снагу како бих разумео свет и своје место у њему. Тако сва стечена знања добијају нову димензију.
Добитник сте златне плакете Општине Петрово за рад на изради капиталних пројеката у локалној заједници. Можете ли нам рећи мало више о томе о каквим пројектима је реч и да ли би се нешто од тога могло применити и на нашу локалну средину?
Др Драган Радојичић: Сви капитални пројекти на којима сам радио односили су се на унапређење услова живота локалне заједнице. Кроз редован контакт са људима на терену имао сам јасну слику о њиховим потребама и приоритетима, као и јасну визију развоја локалне заједнице и динамике тог развоја. Кроз сарадњу са локалним властима примењивана је добра пракса у локалним заједницама приликом асфалтирања нових путева, где се радило по систему марка на марку. Наиме, колико грађани скупе финансијских средстава за неки пројекат, са толико новца учествује и локална управа. Функцију председника МЗ Калуђерица обављао сам осам година и са сарадницима кроз урбанистичко уређење створио туристичко насеље у склопу кога је манастирска шума која обухвата 330 хектара са планинарским стазама, одмориштима, противпожарним путевима и бициклистичким стазама. Као круну свог досадашњег рада у локалној средини сматрам оснивање спортско рекреативног центра са дечијим кампом при манастиру Светог Николе на Озрену. Капитални прокјети у локалној заједници на којима сам учествовао су:
1. Капитални пројекат „Изградња три цркве у Брезицима, Порјечини и Тумарама“.
2. Капитални пројекат „Генерална обнова манастира Озрен са изградњом нових објеката, конака и економских зграда“.
3. Капитални пројекат „Обнова и изградња кампа за омладину“.
4. Израда пројекта “Регулациона зона насеља Калуђерица“ Петрово, 2012. године.
5. Израда пројекта „Туристичко насеље Калуђерица“, Петрово, 2012. године.
6. Израда пројекта „Заштита манастирске шуме – парк природе“, Петрово, 2013. године.
7. Израда пројекта „Проглашење Озрена националним парком“, Петрово, 2013. године.
8. Пројекти асфалтирања МЗ Калуђерица у дужини од 12 км.
9. Пројекат изградње водоводне мреже у МЗ Калуђерица.
Одликовани сте од међународних организација за рад на мултикултуралности. Да ли се тај Ваш рад може применити и на Сомбор, који је између осталог познат по свом неговању мултикултуралности?
Др Драган Радојичић: Средина из које долазим је слична Сомбору. Та различитост је богатство овога града. Град Сомбор представља пример како се живи заједно у љубави и узајамном поштовању у вишенационалној средини. Сомбор је град културе који негује све вредности у друштву. Мултикултуралност као идеал складног живота културно различитих група, а у контексту плуралног друштва, јесте начело друштвеног устројства и развоја демократских земаља. Такође, мултикултуралност није само одређени теоријски оквир, по којем се евидентна културна разноликост исказује као својеврсно друштвено богатство, већ представља и изражени политички оквир за утврђивање друштвених односа, на основу којих различите културе могу слободно развијати своје властите идентитете, док иствовремено учествују и у јачању заједничких друштвених и културних институција. Чињеница је да мултикултуралност данас представља један од кључних теоријских и практичних образаца за разумевање модерног света, управо због проблема различитости на које упућује. О мултикултуралности можемо говорити у вези с односима мањине и већине, маргинализованим или искљученим етничким или неетничким групама, етничком плурализму, националном плурализму, културним посебностима етничких заједница у склопу националних држава и слично. Однос грађанског статуса и мултикултурализма је више него значајан за локалну средину попут града Сомбора. Међусобно поштовање, узајамна љубав и вера у Бога нас само може одржати заједно на овим просторима.
Доцент сте на Економском факултету у Сарајеву, где се бавите економском теоријом и политиком. На бази Вашег досадашњег рада у просвети, да ли сматрате да је могуће унапредити систем образовања у Сомбору и на који начин?
Др Драган Радојичић: Систем образовања је прилично комплексан и потребно је решавати га парцијално, од основног, преко средњег, до академског образовања. Важно је систем образовања ускладити са европским законима, како би људи били конкурентни и могли изаћи спремни на тржиште рада. Посао државе је да дефинише приоритете и формира дугогодишњи план и програм који би профилисао потребна образовања и у њих улагати, чиме би се фундаментално решио проблем образовања. Данас смо сведоци да се у великом броју профилишу непрофитабилна занимања. Локална средина нема ту стратешку позицију као државне институцију да доноси одлуке те врсте, па су локалне средине попут града Сомбора ограничене на решавање проблема техничке природе, попут стипендирања ђака и студената, набавку нових уџбеника, одржавање постојећих школских објеката и отварање нових школа и др. Улагање у младе људе и њихово образовање представљало би дугорочну инвестицију којом би се сачувала српска младост и дугорочно обезбедила будућност Србији.
Докторска теза Вам је била „Процес глобализације и међународна економска сарадња“. На који начин Град Сомбор може унапредити економску сарадњу са земљама и градовима региона и Европске уније?
Др Драган Радојичић: Глобализација превазилази велике географске удаљености и пословни субјекти могу да остварују контакте и сарадњу преко државних граница. Захваљујући развоју информационих технологија свет се чини мањим и доступнијим за већи број људи, а на пољу комуникација остварен је огроман напредак. Ипак, увек присутна тежња за бољим животом у процесу глобализације наилази на бројна ограничења, тако да тежња расте много брже од њеног испуњења, што доводи до напетости. Због свог специфичног положаја близу граница Европске уније град Сомбор има велику развојну шансу. Наставак сарадње унутар дунавско-панонске регије представља приоритет. Потребно је остварити стратешку сарадњу са амбасадама држава које имају најинтензивнију пословну сарадњу са Србијом. То се односи на унапређење односа са најразвијенијим европским регијама и градовима. Бројни Сомборци имају контакте у иностранству са нашом дијаспором. Наши људи раде као привредници, менаџери, научници, итд. и многи су спремни изаћи у сусрет и помоћи свом граду. Тако би се економски чвршће увезали наши људи из дијаспоре са људима у Србији у циљу улагања у своју земљу.
Да ли Град Сомбор може ефикасније користити фондове Европске уније и у којој мери би се то одразило на квалитет живота грађана?
Др Драган Радојичић: Приступни фондови Европске уније су неизбежни како би успели што више новца увући у земљу преко пројеката. Заједничком координацијом са градовима из окружења који се већ налазе у Европској унији можемо променити тренутну слику на терену и искористити своје ресурсе, потенцијале од пољопривреде која је примарна грана, па до индустрије. Европски фондови као извор суфинансирања својеврстан су генератор развоја локалне заједнице, па се и град Сомбор треба окренути таквом начину финансирања својих развојних пројеката. Осим средстава из претприступних фондова ЕУ, локалној самоуправи у Србији на располагању су и средства из одређених ЕУ програма у којима наша земља има право учешћа. Њихова сврха је да подрже државе чланице, али и државе кандидате за чланство у ЕУ, у спровођењу унутрашње политике ЕУ у различитим областима (попут образовања, културе, заштите потрошача, конкуренције, животне средине, истраживања и развоја). Локалне заједнице имају важну улогу у усвајању и примени европских стандарда и вредности, због чега треба да наставе са спровођењем пројеката који доносе користи локалним заједницама и њеним грађанима. Локалне заједнице имају најбољи увид у тренутно стање и ниво спремности локалне самоуправе за примену ЕУ стандарда у свим областима из надлежности општина, носе одговорност за примену ЕУ регулативе и ЕУ стандарда у областима из њихове надлежности и обезбеђују видљивост бенефита за локалну заједницу које доносе европске интеграције кроз конкретне пројекте и резултате подршке ЕУ.
Имате ли неке конкретне предлоге шта би све требало унапредити и урадити у Сомбору, када је реч о економији и финансијама?
Др Драган Радојичић: Град Сомбор је био индустријски град, али је индустрија у њему уништена. Гиганти који су некада запошљавали огроман број радника сада не раде или им је рад сведен на минимум. Сомбор мора да створи услове и амбијент за развој приватног сектора. Тако ће најбрже вратити епитет административног, привредног, културног и спортског центра регије. Отварање нових радних места главни је предуслов за даљи развој. Како би се то остварило потребно је излазити у сусрет потребама инвеститора и запослених, тј. створити повољан пословни амбијент. За развој малих и средњих предузећа потребно је одвојити средства за субвенције и по могућности уступити земљиште или пословне просторе. Бизнис инфо центар унапредио би сарадњу јавног и приватног сектора, те омогућио транспарентност свих информација везаних за јавно планирање и пословање. Град Сомбор мора израдити стратешки план о формирању индустријске зоне са процедуром за издавање дозвола. Такође, потребно је учинити доступнијим информатор и водич за инвеститоре и стимулисати употребу портала е-управа. Доста има државне земље која се може искористити, а коју треба прво понудити домаћим људима, али рационално, како би сви заинтересовани могли добити, а не само појединци. Много тога увозимо, а имамо своје ресурсе које не користимо за производњу. На пример, пластеничка производња хране представља будућност. Град Сомбор би требао да помогне субвенцијама за производњу, да обезбеди бесплатну стручну помоћ која би људе увела у производњу и да омогући пласман робе на тржиште. Људима треба пружити шансу да раде и стварају у својој земљи. Холандија је пример добре праксе у пластеничкој производњи који можемо следити. Мора се дати предност науци и добрим праксама из земаља које су направиле озбиљан искорак у производњи. Оне културе које су тражене на тржишту треба афирмисати, а не да се неплански сваштари у производњи. Сомбор има плодну земљу и топлу воду која се може користити за загријавање пластеника. Али, цела организација посла не може проћи без државне помоћи у обезбеђивању пластеника, хладњача, бесплатним саветима, обуком људи и пласмана робе на тржиште.
