Ваша докторска дисертација, коју сте одбранили 2011. године, носила је назив „Управљање агробизнисом у Републици Србији у условима глобализације и транзиције“. Да ли је тешко створити успешан агробизнис данас у Србији?
Др Саша Стевановић: Створити било какав успешан бизнис није лако. Посебно је комплексно успети и опстати у агробизнису. Зависи од пуно фактора, као што су људски, климатски, тржишни, али ако постоји воља, уз добру организацију и доста рада, мислим да се може успети јер Србија има огромне потенцијале за бављењем агробизнисом.
На Пољопривредном факултету у Новом Саду сте били ангажовани на пројекту „Енергетски аутономна и еколошки чиста фарма“. Можете ли нам рећи нешто о овом пројекту? Колико је могуће водити рачуна о енергетској ефикасности и екологији, а да агробизнис притом остане профитабилан?
Др Саша Стевановић: „Енергетски аутономна и еколошки чиста фарма“ је пројекат који је прихваћен на Светском соларном самиту у Харареу. То је пут којим треба ићи ако се жели направити профитабилно и одрживо газдинство. Еколошки производи су изузетно тражени и имају већу тржишну вредност. Ако се још постигне и енергетска независност, сигурно ће посао бити профитабилан.
У Регионалној привредној комори Нови Сад сте обављали функцију потпредседника, а били сте и члан Скупштине Привредне коморе Србије. Такође сте били део уређивачког одбора часописа „Економика пољопривреде“ и члан Савета новина „Пољопривредник“. У којој мери су пољопривредници у Војводини информисани о могућностима унапређења свог агробизниса?
Др Саша Стевановић: Информисаност је од изузетног значаја ако желите да успете у послу. Наука пуно тога пружа применљивог у агробизнису. Такође, многе субвенције и подстицаји се могу остварити. Пољопривредници у Војводини су доста о овоме информисани, али то треба још појачати да би се агробизнис подигао на виши ниво и да би ове информације стигле до сваког сељака.
Објавили сте више стручних и научних радова из области пољопривреде, екологије и агроекономије. За књигу „Агробизнис – шанса Србије“ награђени сте дипломом и пехаром на 79. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду. Да ли пољопривредници из нашег локалног окружења могу своје производе да пласирају ван Србије и колико је то реална опција?
Др Саша Стевановић: Да, објавио сам стручне и научне радове, као и три књиге из области агробизниса. За једну од њих сам и награђен престижним признањем. Пласирање пољопривредних производа ван наших граница је врло реална опција. Али се пољопривредници морају удружити у задруге да би имали довољну количину производа и да би били конкурентнији на тржишту.
Многа села Војводине демографски нестају, а тако је нажалост и у сомборским селима. Због тога опада и пољопривредна производња. Како бисмо могли мотивисати младе да остану на селу и да се баве пољопривредом?
Др Саша Стевановић: Да бисмо мотивисали младе да остану на селу, морамо употребити читав низ мера. Од посебних субвенција, преко удруживања у задруге, до отварања нових производних погона. Све ово би помогло младима да остваре већи профит као и могућност додатног запошљавања.
Шта је потребно да би се пољопривредни потенцијали које имамо у Сомбору искористили на другачији начин? Примера ради, да се пређе на производњу профитабилнијих култура?
Др Саша Стевановић: Пољопривредни потенцијали Сомбора су изузетно велики. Да би дошли до потпуног изражаја, потребно је да се искористе на другачији – свеобухватнији начин. Да се пређе на интензивну производњу, подизање пластеника, оснивање земљорадничких задруга, развој заливног система, искоришћење сеоског туризма, већи значај дати сточарству, унапредити воћарство, да Пољопривредне саветодавне службе буду свакодневно пољопривредницима на услузи. Искористити средства – субвенције из Покрајине, Републике и Међународних фондова. Сматрам да лицитацију државног пољопривредног земљишта, којег на територији Сомбора има 36.000 хектара, треба радити на период од 5 година (због плодореда). Парцеле које се лицитирају не би требало да буду веће од 50 хектара. Право лицитације у првом кругу треба да имају регистрована пољопривредна газдинства из КО којој земљиште припада. Све ово би довело да потпунијег коришћења пољопривредних капацитета које пружају сомборске оранице.
Град Сомбор директно излази на Дунав, а има и богату каналску мрежу. Колико би локалним пољопривредницима значило да се изгради свеобухватна мрежа за наводњавање? Да ли су за то потребна велика улагања?
Др Саша Стевановић: Не треба да се питамо колика су потребна улагања, већ какву ћемо корист имати од наводњавања, а корист је огромна. Фактички, ни интензивна ни екстензивна производња више није могућа без улагања у наводњавање. Сомбор и његова околина имају велики потенцијал за развој и коришћење каналске мреже. Покрајински секретаријат и Републичко министартво пољопривреде за ове намене издвајају велика средства путем конкурса и то треба искористити. Сомбор има квалитетну земљу, вредне људе и још када би омогућили наводњавање, то би дало велике резултате.
Према подацима Еуростата, израда рукотворина је по висини зарада други извор прихода за сеоска домаћинства. Како би се то могло искористити у контексту повезивања пољопривреде и туризма?
Др Саша Стевановић: У свету, а и код нас, се све више користе потенцијали села за развој сеоског тј. руралног туризма ради остваривања све већег профита. Предности села, као што су домаћа и свежа храна, чист ваздух, лепа природа, предусретљиви домаћини, израда рукотворина, изостанак гужве и буке и још много тога, пружају велике могућности ка развоју туризма и додатног прихода.
Шта би се још по Вашем мишљењу могло учинити како би се олакшао живот грађана у Сомбору и по градским насељима?
Др Саша Стевановић: Све институције, градске, покрајинске и републичке, приближити грађанима да би избегли непотребно губљење времена. Образовне, здравстене и рекреативне потенцијале обезбедити свима без обзира где живе. Обучити људе како да путем конкурса искористе могућност прибављања средстава из разних фондова. Да би унапредили свакодневни живот, треба развијати еколошку свест и савест како би живели у складу са природом и са самим собом. И на крају, Сомбор има потенцијал да буде лидер југоисточне Европе у области пољопривредне производње и прерађивачке индустрије и на томе ћемо предано радити.
