Пише: др Милош Петровић
Кандидат за председника Скупштине града Сомбора
Др Милош (Мирко) Петровић, рођен је 18. 03. 1970. године у Сомбору. Завршио је Основну школу у Кљајићеву и носилац је Вукове дипломе. Средњу војну школу, саобраћајног усмерења, завршио је у Загребу 1988. године, као први у рангу. Вишу школу унутрашњих послова у Земуну завршава 1996. године и остаје упамћен као студент који је у историји школе за најкраће време завршио студије… Прочитај више
Национални Закон о јавној својини у члану 18. изричито наводи да титулари овог права могу бити Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Дакле, месне заједнице не могу бити носиоци права јавне својине. У складу са тим, на нашу локалну самоуправу је пренето право својине над бројним објектима који су средствима месних самодоприноса у последњих неколико деценија изграђени на подручјима првенствено сеоских месних заједница (базени, домови културе, рекреациони центри и слични објекти).
Парадокс је да је локална самоуправа преко јавног предузећа које сада газдује тим објектима, увела корисницима обавезу да плаћају коришћење наведених објеката. У пракси то доводи до ситуација у којима они који су сопственим средствима и уз велика одрицања изградили неки објекат и одржавали га неколико десетина година, сада морају да плаћају коришћење истог, а у највећем броју случајева ради се о удружењима пензионера, културно-уметничким друштвима и сличним непрофитним удружењима у селима наше локалне самоуправе. Док год се та услуга наплаћује, шаље се становницима села лош и погрешан сигнал. Евидентно је да су становници села у материјално незавиднијој ситуацији од становника града, пре свега због мањка могућности за проналажење адекватног запослења у месту пребивалишта. Такође, културни живот села и сама културна понуда на селима су знатно скромнији, па стварно није смислено наплаћивати „кирију“ онима који се труде да живот села оплемене у границама својих могућности, а често и преко тих граница.
При свему томе, месне заједнице и њихови Савети су скрајнути и немају никакву стварну функцију.
Поменути Закон о јавној својини у члану 22. даје могућност да се на месне заједнице пренесе право коришћења објеката у јавној својини, да се исто право укњижи и да месне заједнице располажу тим објектима у смислу да их користе оне и њихови становници, али и да их по потреби изнајмљују и од тога остварују одређени приход.
ГО ПОКС Сомбор се залаже да се месним заједницама, а поготово сеоским, укњижи право коришћења објеката у јавној својини који се налазе на њиховом подручју, а који су функционално и наменски погодни за остваривање културних и спортских потреба сеоских подручја. Тиме ћемо показати становницима сеоских месних заједница да је село и његови становници високо на листи приоритета ПОКС, а саветима месних заједница даћемо, односно, за почетак, вратићемо им део реалне снаге, пошто ће моћи коначно и они о нечему да одлучују на простору своје месне заједнице.
др Милош Петровић
