Завршили сте фотографију на Академији уметности у Новом Саду. Шта Вас је то привукло фотографији, могућност њене комерцијалне употребе, љубав према уметности, нешто треће?
Селена Ерменић: Фотографија као вид уметничког изражавања. Сву ми гледамо у истом правцу, али не видимо исто. Фотографија ми омогућава да ухватим емоцију, тренутак, да се уметнички изразим.
Након што би се људи зачудили мотивом који се фотографише, убрзо би уследило и изненађење како тај исти мотив изгледа на фотографији. Да бисте били добри у изражавању кроз фотографију, верујем да се мора добро познавати и цртеж, вајарство… Па и музика, по моме уверењу, може да се осети кроз фотографију.
Године 2013. сте имали изложбу фотографија под називом „Мокро крзно“, која је уједно представљала и Ваш дипломски рад. Тада сте рекли да је реч о Вашем аутопортрету и емоцијама. Да ли је кроз уметнички рад лакше сагледавати сопствене емоције или феномене који утичу на животе других људи?
Селена Ерменић: Да, изложба под називом „Мокро крзно“ је била мој дипломски рад, који се касније наставио као тема и на мастер студијама. “Мокро крзно” је моја визуализација емоције. То је мој однос према унутрашњости и мој однос према спољашности. Човек емоције чува у себи, плаши се да их покаже јавности… Али, кроз уметност некако као да заштитимо себе, иако се у потпуности оголимо публици.
Ваше радно искуство поред бављења фотографијом укључује и рад у просвети, медијима. Радили сте у Сомбору, Новом Саду, радили разне фотографске радионице у Хрватској. Може ли се Сомбор ослонити искључиво на сопствено знање и потенцијал или би ипак требало користити и искуства, методе које су у свом развоју примењивали неки други, много већи и успешнији градови?
Селена Ерменић: Сомбор је свакако град који поседује велики културни потенцијал. Сомбор је уметнички град. Град који, по мени, краси најбоље позориште у региону. Кроз овај град тече енергија уметности, просто култура је увек била синоним за овај град. Али, никада довољно подржана од градских власти. Град може да се угледа на француски град Арл, који има изузетан фестивал фотографије. Да се угледамо на европске градове који имају сјајне уметничке фестивале, који свакако привлаче велики број туриста, што може значити и финансијски допринос граду. Позоришни маратон мора да добије већу подршку града. Окупља позоришне уметнике из целе земље, па и региона. Такође, КЦ „Лаза Костић“ има сјајан, али неискориштен потенцијал који ћемо, по узору на културне центре европских градова обновити и искористити у потпуности.
Какво је Ваше генерално мишљење о стању културе данас у Србији? Да ли је култура на нижем или вишем нивоу, у односу на претходни период? И да ли су грађани ти који одређују понуду/потражњу у оквиру садржаја културе или то треба да буде потпуно спонтано?
Селена Ерменић: Култура данас у Србији је на много нижем нивоу него, мислим икада у историји. Свакако да су грађани ти који одређују шта ће се понудити, али мислим да је ту проблем много шире природе. Ми, као нација, не радимо много на стварању квалитетне публике. А квалитетна публика се ствара кроз квалитетно културно образовање. Занемарујемо предмете у школама попут ликовне културе, музичке културе… Сматрамо их небитним. А, генерално су битни у стварању културно образоване нације, стварању културног идентитета. Требало би увести и драмску културу, као предмет. Ми предмет српски језик и књижевност у школама поистовећујемо са драмском уметношћу, а то је само једна полазна тачка у култури драме, драмских уметности.
Град Сомбор спада у ред градова где се на нивоу Србије изнад просека улаже у културу. Такође је препознат и као културни центар региона. Да ли је то довољно, или је потребно да се та лествица издигне на још виши ниво?
Селена Ерменић: Ако узмемо у обзир то да Србија у глобалу у културу улаже испод сваког европског просека, онда је сасвим сигурно да лествица улагања града Сомбора мора бити и мало виша. Уколико поразговарамо са представницима културних установа у нашем граду, верујем да ће они рећи да, иако је изнад државног просека, опет је недовољно средстава. Радићемо предано на томе да улагања града у културу буду већа, јер култура је синоним за овај град.
У нашем граду су живели и живе многи велики уметници, чије је стваралаштво признато широм региона и света. Они су дакле признати као појединци, али се поставља питање да ли је могуће афирмисати сомборски културни идентитет у целости?
Селена Ерменић: На афирмисању сомборског културног идентитета треба се предано радити. И то јесте нешто на чему ћемо радити. Такође, искористићемо повезаност са регионом, с обзиром на то да у нашем граду поседујемо неколико различитих култура националних мањина. Сматрам да је културни идентитет града баш у том његовом споју више различитих култура.
Радили сте и у неколико школа као професор ликовне културе. Да ли су млади из наше средине заинтересовани за уметност и како их подстаћи да се њоме баве?
Селена Ерменић: Млади из наше средине бивају заинтересовани за уметност када је спознају. Одбојност постоји на почетку, када мисле да ликовна култура као предмет у школи мало црткања на папиру. Али, мој посао је да од њих покушам створити квалитетну уметничку публику, да створе своје критичко и креативно мишљење. Наравно, да би то било потпуно морамо упознати историју уметности. Мислим да је посао професора да их заинтерсује за уметност. Не мора то бити само подстицање на бављење уметничким радом, то може бити и подстицај активног учествовања у стварању културног идентитета, критичког мишљења, а самим тим и квалитетне уметничке публике.
Велики број грађана живи у приградским насељима Сомбора, где се одржава много мањи број културних манифестација. Како задовољити њихове потребе за већом конзумацијом културних садржаја?
Селена Ерменић: Свакако, културни центри морају бити активнији у пружању културних садржаја, као и промовисању истих. Али, те културне манифестације ћемо подржати да буду квалитетнијег садржаја, као и квалитетнијег маркетинга. Као проблем се издваја мањак промоције, поготово у приградским насељима, па и у самом граду. Промоција је, углавном, само на друштвеним мрежама. А то је недовољно да привуче пажњу и да повећа заинтересованост.
Шта бисте још унапредили по питању културе у граду Сомбору?
Селена Ерменић: Сомбор је због импресивних достигнућа уметника који су живели и живе у њему, мултикултуралности, шест установа и неколико удружења од националног значаја, богатих културних програма, односно богате прошлости и садашњости, културни центар региона. Да би тај статус задржао и у будућности, да би култура, као један од кључних потенцијала Сомбора, наставила да доприноси његовом развоју, афирмисаћемо његову посебност, богатсво сомборског духа, традиције и креативности.
Радићемо на томе да сомборску културу умрежимо са образовањем и економијом, односно учинићемо је доступном свим грађанима и тако унапредити квалитет њихових живота. Из тог разлога интезивно радимо на пројекту школе за публику и унапређења културне понуде на селима.
Културна манифестација „Тројни сусрет“ има одличан потенцијал квалитетног приказа мултикултуралности у селу Бездан. Уз одређену стручну подршку ту манифестацију ћемо довести на ниво који заслужује.
Такође, оформићемо пројекат „Иза кулиса“ за наше најмлађе Сомборце. Овај пројекат би деци узраста шестог разреда основне школе показао како и на који начин се поставља једна изложба у галерији, која занимања су укључена у поставку и отварање једне изложбе. Такође, приближићемо деци занимања у позоришту, на које су Сомборци посебно поносни. Желели бисмо да им покажемо да поред глумаца, у формирању представе, веома важну улогу имају мајстори, костимографи, фризери, кројачи, шминкери… Показаћемо им да постоје још многа занимања која им могу бити привлачна из области културе и на тај начин бисмо им приближили културне садржаје града Сомбора.
Културна манифестација „Бодрог фест“ добиће већу маркентишку и туристичку подршку града. С обзиром на своју величину, посвећеност и посећеност та културна мснифестација то и заслужује.
Народно позориште Сомбор и његов позоришни маратон заслужују бољу афирмацију како у нашој земљи, тако и у иностранству. Такође, радићемо на томе да направимо летње позорнице на више репрезентативних локација у граду у току позоришног маратона како бисмо заинтересовали већи број посетиоца града да посете ову манифестацију.
Како је Сомбор богат природним садржајима и поседује природом исцртане привлачне крајолике попут Бајског канала и Каналске обале у Бездану, села Бачки Моноштор, мноштво викенд насеља, различитих култура, привући ћемо професионалне фотографе наше земље, па и ван њених граница, те ћемо организовати фестивал фотографије који не би био концентрисан само у граду, већ и у селима, како бисмо приказали садржај и туристички потенцијал самог града и његове околине.
Доступношћу културних садржаја на његовој целокупној територији Сомбор трансформишемо у јединствену културну целину у пуном смислу, сарадњом са окружењем (Новим Садом, Суботицом, Београдом) интегришемо га у државни, а са партнерима из Дунавско-панонске регије у европски културни контекст и позиционирамо га као један од културних центара Средње Европе. То нам даје за право да имамо визију, а она је да се Сомбор, уколико за то добијемо финансијску подршку државе, током наредних година кандидује за Европску престоницу културе.
