Део постдипломских студија сте завршили у Москви, а тема на којој сте магистрирали на Факултету организационих наука у Београду гласи „Стратегија развоја медија центра за квалитет“. У којој мери такви медијски центри данас у Србији воде рачуна о јавним интересима?
Тамара Јаковљевић: Медија центар за квалитет, након магистарског рада заживео је на Факултету организационих наука. Данас постоји као “Quality media station” и посвећен је интересима студената, као и свим дешавањима која су у вези са менаџментом квалитета. Теза се бавила анализом трендова у извештавању у погледу менаџмента квалитета и развојем такве врсте организације, која би била на услузи привреди и академској заједници која се наслања на област менаџмента квалитета и стандардизације. У овом случају медиј је у функцији одређеног научног и струковног деловања. Са друге стране, оно што је интересантно за даљи истраживачки рад, свакако јесте успостављање стандарда квалитета медијског садржаја чиме би се направила диференцијација самих медија, онемогућило ширење кича и шунда на ушрб образовном, културном, историјском програму и истраживачком новинарству у писаним медијима.
Стипендиста сте Владе Републике Словеније, где завршавате докторске студије. Можете ли да повучете неку паралелу између Србије и Словеније, а наравно и Русије, када је реч о систему образовања?
Тамара Јаковљевић: Стипендиста сам “Јавног фонда за стипендирање, развој, инвалидност и одржавање” Републике Словеније, који је централна национална управљачка институција за стипендије и развој људских ресурса за студије на постдипломској међународној школи „Јожеф Штефан“. У Русији сам имала стипендију на приватној филмској школи у класи професорке Марине Галдовксе, познатог новинара и аутора документарних филмова, која је предавала на Универзитету Калифорније у Америци. Системи образовања су блиски у овим земљама, а моје искуство на ФОН-у је изузетно позитивно, а мој магистарски рад био је мултидисциплинаран, што је случај и на докторским студијама у Словенији. Оно што могу да истакнем када су у питању докторске студије у Словенији, јесте велика отвореност и позитиван приступ раду у циљу да се кадидатима помогне да дођу до решења. Заједнички циљ професора и студената јесте да се у истраживачком раду докаже нешто ново и оствари заједнички успех.
Дуги низ година сте радили на пројекту „Мој херој“ о младим предузетницима, који је емитован и на Радио-телевизији Србије, а за шта сте добили и награду за достигнуће у области креативних идустрија Егзит фондације и компаније НИС Гаспром њефт. Какво искуство носите из рада на овом пројекту? Можете ли издвојити нешто што сматрате да је највредније као искуство док сте радили на томе?
Тамара Јаковљевић: Пројекат “Мој херој” је моје прво радно искуство и могућност да своје идеје и вредности које сам делила са актерима пројекта пренесем широј јавности. Пројектом је представљено најпре више од 300 хероја нашег друштва, рађене су рубрике у „Политикином Забавнику“, а потом је екранизованао више од 45 прича на РТС-у о људима који су учинили добра и херојска дела данашњице. Након тога 2014. године серијал смо посветили предузетницима као највећем економском потенцијалу нашег друштва и великим борцима. Искуство је непроцењиво, јер је то рад са изузетним људима и личностима и могућност да учите из сваког новог сусрета.
Били сте чак у прилици да упознате и председника Руске Федерације Владимира Путина, када сте модерирали завршну дискусију Фестивала омладине и студената у Сочију 2017. године, у којој је учествовао и руски председник. Какве сте утиске понели са тог фестивала?
Тамара Јаковљевић: Председника Руске Федерације имала сам прилику да упознам још 2012. године када сам посетила омладински форум “Селигер”, као млади новинар. Нисам желела да моје искуство и контакти остану само слово на папиру, већ сам са групом младих колега писала пројекат захваљујући којем је наредне године 25 студената Београдског Универзитета имало прилику да посети тај форум и представи Републику Србију уз подршку Министраства омладине и спорта Републике Србије, а на позив Федералне агенције за питања младих Руске Федерације. Тако се постепено развијала омладинска сарадња наше две земље. Одатле је произашло и учешће српске делегација која је бројала 200 чланова на “Светском форуму омладине и студената” у Сочију где сам била потпредседник делегације и добила част да модерирам завршном сесијом где су представљени резултати форума на којем је учествовало 50.000 младих из целог света. Моје искуство је феноменално, а најупечетљвији утисак организатора су оставили волонтери којих је било више од пет хиљада и који су свакога дана насмејани учествовали у својим активностима помажући гостима. Наравно, сусрет са председником Руске Федерације је био круна учешћа на форуму, као и поруке које је упутио младима, а које се тичу пре свега очувања морала и моралних начела. Најдрагоценије јесте то што смо на достојанствен начин представили нашу земљу и понели са собом велики број пријатељстава широм света.
Добитница сте многих награда од којих су можда најзначајније трећа награда на конкурсу „Млади хероји“ који је подржан од стране Егзит фондације и НИС Гаспром њефта, као и стипендија коју сте добили за пројекат „Руски свет“ на едукативном Форуму Евроазија. Да ли оваква признања отварају нове могућности и шта то конкретно може да донесе младим људима?
Тамара Јаковљевић: Признања су увек подстрек младима да је оно што су до тада урадили препознато као добро и да наставе даље путем којим су кренули. Веома је важно мотивисати и афирмисати младе. Из награде на Форуму Евроазија, одржан је бесплатан курс руског језика за 50 студената Београдског универзитета у просторијама Канцеларије за младе, као и низ активности у сарадњи са Руским домом у Београду, што је допринело популаризацији руског језика и културе.
У оквиру пројекта “Мој херој” одржано је прво такмичење за најбоље стартап идеје Републике Србије, као и Академије квалитета, Академије предузетништва на ФОН-у, Научно-технолошком парку Београд и у Скупштини града Боеграда. Након готово 1.000 учесника средњих школа и факултета, имали смо 20 тимова у финалу од којих четири развија своје стартап идеје веома успешно и данас и привлачи инвестиције како из иностранства тако и Републике Србије у Научно-технолошком парку Београд. Неки од учесника су се развили у успешне компаније у Стартап центру у Нишу. То је доказ да уз мали подстрек, можете помоћи некоме да креира професију за читав живот, развија себе, свој тим, окружење и ствара додатну вредност путем иновација.
Сомбор има вишегодишњу сарадњу у оквиру Дунавско-панонске регије, али и са неким градовима из других земаља. На који начин је могуће унапредити ову сарадњу и шта то значи за наше суграђане?
Тамара Јаковљевић: Оно што је најважније јесте контунуирано, системско деловање и сарадња. Многи споразуми и меморандум остали би само на папиру да не постоји мотивација и интерес свих актера да се постигне оређени успех. Најважније је дефинисати кључне стубове деловања и сарадње између постојећих градова потписника меморандума о сарадњи Дунавско-панонске микро регије и везати их за конкретене жељене резултате и циљеве. Као и у менаџменту потребно је дефинисати кораке те сарадње, задужења сваке од страна, рокове и моделе финансирања. Када свако зна свој задатак и види јасну слику пред собом и има визију, велика је радост радити како би се она и остварила. Оно што јесте кључно то је бољитак свих грађана и економска исплативост свих инвестиција, па чак када говоримо о улагању интелектуалног капитала и времена. Фокус мора бити на кооперацији и креирању једне регије која може бити препозната у свету по својој понуди из области туризма, гастрономије, активног спорта, агрономије, али и културе – развоја фестивала, манифестација, образовних програма и привреде. Све се то може развијати под једним брендом (кровом) Дунавско-панонске микро регије, уз подељене ресурсе и улагања, али и дељење заједничке добити.
Све се више говори о коришћењу фондова Европске уније. Да ли је тешко доћи до тих средстава? На шта би Сомбор могао да рачуна ако би се проактивније укључио у конкурисање по различитим фондовима?
Тамара Јаковљевић: Као што сам навела, сарадња у оквиру Дунавско-панонске микро регије укључије и прекограничну сарадњу пре свега. Финансираће се пројекти који стварају додатну вредност, кооперативност и иновативни приступ и решења, а посебно у области пољопривреде, екологије, туризма. Фокус је на афирмацији и осмишљавању паметних решења, на нивоу пројеката, компанија, па и читавих подручја и њихово увезивање у такозвана паметна села и градове. Инвестиције у периоду од 2021-2027 су велика шанса за развојне пројекте града Сомбора и градова и насељених места Дунавско-панонске микро регије.
Многи Сомборци су веома успешни негде далеко ван Србије. Да ли је могуће интензивирати сарадњу са дијаспором? Да ли би знање и контакти које они имају могло бити стављено у службу града из кога су потекли?
Тамара Јаковљевић: Велики број људи у дијаспори сања дан када ће се вратити у своју земљу, али и чека адекватне услове за то. Они који то желе већ су успешни и остварени бизнисмени, лекари, предузетници, професори, менаџери. Један од програма јесте створити услове да део својих бизниса и знања уз субвенције града или регије пренесу и отворе своја представништва за услуге и производе који се могу развијати у граду Сомбору. Друга опција коју можемо понудити нашим суграђанима у дијаспори јесте да раде као консултанти за развој локалне привреде, као и да имају могућност да инвестирају у одређене развојне пројекте и бизнисе. Најважније јесте могућност формирања алумни клуба, као и виртуелне заједница где ће на одређеној врсти платформе та знања и контакти бити сачувани и подељени са онима који се образују или додатно усавршавају путем видео конференција и предавања.
На кога би град Сомбор по Вашем мишљењу требало да се угледа и чији know-how би он требало да користи? Да ли су то српски градови или престонице неких других земаља?
Тамара Јаковљевић: Сомбор је аутентичан град по својој историји, култури, традицији и природном окружењу и ресурсима. Он сам по себи треба да буде know-how центар, одакле ће кретати и кроз који ће се развијати велики број иницијатива, идеја и развојних пројеката. Као град морамо да задржимо такву позицију управљања на паметан начин, увођењем нових технологија и очувањем природних ресурса, уједно нудећи велики број садржаја у самој градској средини, како својим суграђанима, тако и гостима из читаве регије и света.
